O aluminijumu

Алуминијум (Al, лат. aluminium) је метал IIIA групе. Једини стабилни изотоп му је27Al.[1]

 

Алуминијум је трећи по распрострањености од свих елемената који се јављају на површини Земље. Изоловао га је и открио 1827. године Фридрих Велер.

 Хемијске особине

Оксидациони број алуминијума је +3, али се врло ретко може јавити и са оксидациним бројевима +1 и +2. Чист алуминијум на ваздуху полако се оксидује, прекривајући се слојем оксида Al2O3, који штити од корозије метал који се налази испод површине.[2] Реагује са кључалом водом истискујући из ње водоник прелазећи у алуминијум-хидроксид. Алуминијум се лако раствара у јаким базама(као на пример натријум-хидроксид (NaOH) или калијум-хидроксид (KOH)) истискујући водоник и прелазећи у 2Na[Al(OH)4] : 2Al + 2NaOH + 6H2O → 2Na[Al(OH)4] + 3H2↑. Раствара се у соној и у разблаженој сумпорној киселини истискујући водоник, док реакција са концентрованом сумпорном и разблаженом азотном киселином тече другачије – издваја се сумпор(IV)оксид и амонијак. Концентрована азотна киселина пасивизира алуминијум.

 Примена

Због његових особина, као што су мала густина и велика отпорност на корозију, легуре алуминијума са бакром и молибденом зване дуралуминијум нашле су многе примене и користе се за производњу широке групе производа – од конзерви до делова за космичке бродове. Чист, кристалан алуминијум је крт и ломљив.

Због тога што има велики афинитет према кисеонику, користи се у процесу добијања метала из њихових руда. Наиме, због те своје особине, истисне метал који желимо да добијемо, а сам се веже са кисеоником. Такав поступак добијања метала се зове алуминотермија.

 Једињења

Најважнија једињења алуминијума су амфотеран алуминијум оксид, и амфотеран алуминијум хидроксид. Алуминијум такође гради алуминијумско-литијумски хидрид LiAlH4 који се често користи у органској хемији. Велики индустријски значај имају алуминосиликати, а посебно MAO (метални алуминосиликат). Глина и иловача које се користе у производњи керамике су сложене мешавине алуминијума и K[AlSi3O8] или алуминијума и Na[AlSi3O8].

Најважнија руда алуминијума је боксит из које се он углавном и добија.

 Биолошки значај

Алуминијум нема никаквог биолошког значаја, мада су неки људи алергични на тај метал. o aluminijumu